Dragocena podrška u ključnim trenucima za našu porodicu
Lična priča Jelene Lukić, učesnice naših radionica "Podrška, NE perfekcija"
Ciklus radionica u okviru programa "Podrška, NE perfekcija" nastavlja se uz pomoć naših partnera - Generali Osiguranje Srbija i The Human Safety Net. Delimo s vama iskrenu priču Jelene Lukić. Sve priče su u originalnom obliku, napisane čistim srcem i sa puno ljubavi.
Prva stvar na koju sam pomislila kada sam čula za ovaj program bila je - da li je moguće da neko želi da dobrovoljno posveti vreme i pažnju gomili običnih, umornih roditelja, da ih nahrani ukusnim kroasanima i štrudlama i ponudi im kafu i limunadu nakon napornog radnog dana? I da takođe pazi na njihovu decu i zabavlja ih, dok neko drugi sluša roditelje, brine o njima i nasmejava ih, pita ih šta ih muči. Sve to potpuno besplatno, ovde u Srbiji? Izgleda da da.
Kakav neverovatan gest ljubaznosti i filantropije naših domaćina iz Fondacije - osećali smo se kao da smo sve vreme bili u njihovom dnevnom boravku, ćaskajući uz kafu o dečjim hirovima ili ljubomori između braće i sestara, našem detinjstvu i modelima roditeljstva - ponekad sa suzama, ponekad sa smehom. I da - uz podršku naše divne fasilitatorke Nate i sa njenim pristupom punim brige i ljubavi, topline i iskrenog interesa, naučili smo mnogo o tome gde grešimo kao roditelji, kako bismo mogli biti bolji, odmorniji, strpljiviji, kako da motivišemo sebe i dete da prevaziđemo svakodnevne izazove. Upoznali smo mnoge mame i tate koji su više ili manje kao mi. Plakali smo i smejali se zajedno, delili naše priče i iskustva. Imali smo osećaj da nas je neko zaista razumeo. Neka vrsta grupne terapije i sigurnog mesta za sve nas s različitim iskustvima i pričama.
Kada se epidemiološka situacija poboljša, radionice programa "Podrška, NE savršenstvo" održavaće se u novootvorenim Centrima za roditelje. Kovačica je bila prvi grad koji je dobio svoj Centar krajem septembra.
Za mene i moju porodicu, "Podrška, NE savršenstvo" bila je posebno važna zbog specifične situacije u kojoj smo se nalazili tokom radionica. Moj suprug je bio bez posla nakon što je neko vreme radio u inostranstvu, a ja sam dobila ponudu za posao u svom rodnom mestu, pa smo odlučili da se preselimo iz Arilja u Kovačicu. Naš Mihailo je morao napustiti svoje prijatelje u vrtiću i baku i deku u Arilju, da bi prešao u predškolsku ustanovu u Kovačici. Na našu veliku radost, odlično je prihvatio nove prijatelje i učitelje, a i oni su njega. Počela sam da radim kao nastavnik u novoj školi i morala sam se prilagoditi novom/starom okruženju i raznim novim zahtevima.
Dugo vremena nismo mogli da pronađemo stan, pa smo ostali kod mojih roditelja, koji su nam mnogo pomogli. Sve u svemu, bilo je prilično stresno iskustvo. Nismo poznavali mnogo ljudi tamo, posebno roditelje poput nas. Pošto je moj suprug imao puno slobodnog vremena, čuvši od Mihailovih učitelja o ovom programu, odlučila sam da bi to mogao biti dobar način da oboje postanemo aktivniji, da upoznamo nove ljude i da damo sebi i njemu nešto o čemu bi razmišljali, nešto što je zaista korisno i humano, kako bismo se inspirisali za neke buduće korake, male i velike poduhvate, pa sam nas prijavila za radionicu bez njegovog znanja. Isprva mu je smetalo što ga nisam pitala, ali je onda pristao da dođe sa mnom na prvu radionicu, i dogovorili smo se da ako mu se ne svidi, može odustati. Međutim, bilo zbog naše Nate, ili zbog njene štrudle sa makom, ili inspirativnih primera i priča, sve više je bio voljan da dolazi na svaku narednu radionicu i bio je sve više uključen. Sada imamo mnogo novih prijatelja s zajedničkim interesima i mnoge strategije za uspešno roditeljstvo.
Od onoga što smo naučili na radionicama, želela bih da istaknem tehniku nagrađivanja, za svako samostalno novo ponašanje koje dete do tog trenutka nije pokazivalo. Tokom cele nedelje sakupljao bi novčiće, a ujutru bi iskočio iz kreveta i sam četkao zube, prao lice, oblačio se, probavao novu vrstu hrane - sve što do tada nije bio tako voljan da radi. Bio je veoma zadovoljan sobom i svojim dostignućima, a mi bismo se ponosno tapšali po leđima iza njegovih leđa.
Osim programa "Podrška, NE perfekcija", Fondacija Novaka Đokovića, u saradnji sa Generali Osiguranjem Srbija i The Human Safety Net, otvorila je senzornu sobu u Kovačici krajem decembra.
Uz ove tehnike, roditeljstvo je postalo mnogo lakše i kreativnije. U međuvremenu, preselili smo se u novi stan, Rade je našao posao i navikli smo se na novu sredinu. Bili smo mnogo opušteniji, a radionice i druženje su nam u tome pomogle.
Sigurno ću pokušati da podelim ovu priču i ono što sam naučila sa što više ljudi, posebno ako vidim da ih to zanima i da žele da unaprede sebe i svoje porodice. Ovaj program je učinio moj i život moje porodice boljim, kao predivan poklon od Fondacije Novaka Đokovića svim roditeljima, jer kroz svaku reč - pročitanu ili izgovorenu - na radionici, osećali bismo energiju koja nas povezuje sa našim domaćinima, njihovom ljubavlju i posvećenošću, kao i njihovom beskrajnom pozitivnom energijom prema svima nama.
Svim uključenima u ovu divnu inicijativu želela bih da kažem sledeće:
Hvala vam na ovom pravom činu filantropije, na divnoj ideji i inspiraciji koju ste nam dali svojim primerom! Na prilici da saznamo više o sebi i drugima u prijatnom okruženju i da jedni drugima pomognemo da budemo još bolji i srećniji. Na ljubavi i razumevanju, vremenu i podršci, što je u ovom prebrzom, digitalnom i sve više otuđenom svetu potpuno magična, dragocena i neverovatna prilika za iskrenu vezu sa drugim ljudskim bićem - što nam svima toliko nedostaje. Hvala vam puno za sve, i nadam se da će vam se ova ljubav i emocija vratiti i da će obogatiti vaše živote, bar koliko je doprinela našima.
