Hajde da grlimo i ljubimo našu decu koliko god možemo dok možemo, dok su još tako sitna!
„Kako sam želela da postanem bolji roditelj za svoje dete, izlečila sam rane iz svog detinjstva.“ Pročitajte lične priče roditelja i staratelja koji učestvuju u našem programu „Podrška, NE perfekcija“.
S nestrpljenjem iščekujemo otvaranje novih Centara za roditelje, gde će biti organizovane radionice za roditelje i staratelje širom Srbije, uz pomoć naših partnera, Generali Osiguranje Srbija i The Human Safety Net. Delićemo sa vama niz iskrenih priča, prva među njima je majke Ljiljane Babić iz Pančeva. Priče su u originalnom obliku, napisane čistim srcem i gomilom ljubavi.
Moj suprug i ja se poznajemo već dugo vreme, više od 23 godine. Tako dobro se poznajemo, po dodiru i pogledu, mi smo najbolji prijatelji. Sve između nas bilo je lako, zabavno, nezaboravno, uzbudljivo, uzvišeno i bezbrižno: obrazovanje, karijera, putovanja, druženje, sve je bilo savršeno. Bili smo veoma marljivi i vredni i ostvarivali smo naše vizije i ciljeve bez posebnih poteškoća. Nakon toga smo se venčali i želeli da postanemo roditelji: da pomnožimo našu ljubav, da postanemo porodica.
Razvod je bio česta tema u mojoj porodici, i moja želja je bila da se niko ne razvede, da se ja nikada ne razvedem, i pažljivo sam odabrala svog partnera.Razvod je bio česta tema u mojoj porodici, i moja želja je bila da se niko ne razvede, da se ja nikada ne razvedem, i pažljivo sam odabrala svog partnera.
Bum! „Ne možete da zatrudnite prirodnim putem, jedina opcija je in vitro oplodnja.“ Ja sam bila problem. Nakon toga je usledila herojska borba, osećaj krivice, neuspešni pokušaji, pitajući se da li je trebalo da bude tako i da li je ova borba sa nadom, hormonima, usponima i padovima uopšte imala smisla. Međutim, istovremeno sam imala snažnu želju i ludi nagon da postanem majka.
Nakon četvrtog pokušaja, ostala sam trudna. Slavlje, radost, zvala sam svakoga, pričala svima. Kako ćemo ga/je nazvati? Dečko ili devojčica? Kako će izgledati njegova soba? Gde će ići u školu? Imaću porodicu, biće to moja porodica, samo moja, i neću dozvoliti nikome drugom da je ima! A onda – bum! Svet koji nikada nije postojao u stvarnosti, samo u mojoj glavi, srušio se. Fetus se nije razvijao. Padala sam, jedva sam se držala, davila sam se u suzama neispunjenih očekivanja. Nastavili smo dalje, držala sam glavu visoko, vratila se novoj normalnosti. Pokušajmo ponovo! I ponovo. Ostala sam trudna! Ovaj put sam bila tiha, izolovana, skrivena od svih. Bez očekivanja, planova. Čekam otkucaje srca, čekam dvostruki test, čekam genetsku analizu, čekam 5. mesec. Imamo zdravog dečka! Čekam 6. mesec – cerklaza nije bila dobra, čekam sedmi mesec, posteljica je bila previše zrela, čekam 8. mesec – jedva hodam, ne mogu hodati uopšte – pužim, sve boli. Štitim ga, držim se za njega, samo još malo, samo da poraste još malo. A onda dolazi 9. mesec. Ne znam šta će doći posle trudnoće, bavimo se samo logistikom i onim što treba uraditi. Ne želim da gradim svet koji ne postoji. Još ne.
Rođen je velik, lep, glasan, dečko 10/10! A onda je nastao novi svet, za koji svesno nisam želela da znam, svet koji je imao potpuno novu dimenziju. Gde sam ja u tom svetu? Da li sam to ja? Gde je mleko, gde je moje telo, čije su ovo grudi, ko je moj muž? Ko je rođen: majka ili dete? Tata se ponovo rodio. To nije čovek koga sam znala pre! Ne znam ništa, ne razumem, ne radim dobro, nisam se dovoljno pripremila i plaši me. Sada ću biti odgovorna za ovo stvorenje do kraja svog života. Panika, aaaaa! I tako je bilo dan za danom, mesec za mesecom, prva godina, druga godina, sada skoro treća. Neki delovi mene su se vratili, neki su se smanjili, ali nisam ista osoba i nikada više neću biti. A gde smo bili nas dvoje, koji smo se voleli beskrajno sve ove godine, a zatim se međusobno ohrabrivali i zajedno borili, koja je naša zajednička uloga i kako da se ponovo pronađemo? Gde pronaći odgovore na sva ova pitanja?
Jedna od ključnih stvari koje je Ljiljana naučila tokom pohađanja radionica „Podrška, NE savršenost“: Nema važnije uloge u životu od podizanja deteta jer deca su oni koji nas čine pravim ljudima.
Kako ništa u životu ne dolazi slučajno, tada sam razmišljala i osetila potrebu za savetima i podrškom u roditeljstvu, i videla sam poziv za radionicu "Podrška, NE perfekcija" Novak Đoković Fondacije. Upoznali smo se sa ovim programom o roditeljstvu i smatrali smo da je to odlična inicijativa i da odgovara našim potrebama. Naš glavni cilj bio je da proverimo da li smo, kao roditelji, na dobrom putu, i kako da pronađemo naš zajednički put.
Tokom radionice primetila sam da je moj sin srećno dete, da već koristimo većinu metoda, i bila sam ponosna. Razmena iskustava sa drugim roditeljima bila je dragocena jer mi je omogućila da shvatim da su neke stvari koje su nas mnogo brinule sasvim normalne, i deo svakodnevnog života svih roditelja. Ono što mi je posebno koristilo bile su diskusije koje su mi pomogle da shvatim kako moj suprug i ja možemo imati više vremena za sebe, a da se ne osećamo krivima. Kao i da shvatim da imam sklonost da preterujem u stvarima koje nisam imala kao dete jer dolazim iz disfunkcionalne porodice. Odrasla sam sa majkom jer moj otac nije želeo da se rodim. Moja majka se razvela od očuha, koji mi je bio kao otac i koga sam obožavala. A moj otac se kasnije razveo od maćehe. Razvod je bio česta tema u mojoj porodici, i moja želja je bila da se niko ne razvede, da se sama nikada ne razvedem, i pažljivo sam birala svog partnera.
Svaka radionica bila je kao terapija za mene, doživljavala sam primere veoma emotivno i lično, teško mi je padalo, zadržavala bih suze, ali ipak sam osećala potrebu da podelim svoja iskustva sa grupom, da budem živi primer kako neke stvari ne treba raditi, i kako ih treba bolje razumeti. Našla sam se u ulozi deteta ponovo, čučnula bih i spustila se da bih videla svet koji moje dete, moj sin vidi, onaj koji sva naša deca vide, ali koji sam ja sada takođe mogla da vidim. Jer to dete sam uvek bila ja, sa potrebom da budem nečije dete, sa oba roditelja, gde bi me videli, obraćali pažnju na mene, voleli me, i poštovali da dolazim od njih. Koliko je zapravo teško kada si dete, mala a velika osoba u malom telu, sa jasno razvijenom svešću i velikom potrebom da budeš prihvaćen i razumljen, ali još uvek nesposoban da se izraziš "na pravi način" kako to društvo očekuje?
Zahvaljujući facilitatoru Aleksandri i čitavom timu "Podrška, NE perfekcija" na divnim uputstvima i savetima o tome kako odgajati zdrave, srećne i uspešne ljude!
Odjednom sam shvatila da sam, tokom radionica, imala ulogu deteta, a ne roditelja. Rešila sam neke svoje unutrašnje konflikte i postavila temelje za zdravo odgajanje svog deteta, bez sumnje da li radim pravu stvar. Slike i iskustva iz mog detinjstva uticali su na stvaranje osobe koja sam danas. Detinjstvo je ključna početna tačka za stvaranje pojedinca, sa svim njihovim karakteristikama ličnosti. Naša deca su već formirane osobe, u smislu emocija, osećaja pravde, ljubavi i pažnje. Na nama je da ih usmerimo na pravi način. Nas dvoje, kao osnova, smo početna tačka postojanja naše porodice. Mi smo temelj, osnova i moramo da štitimo svetinju, sve zavisi od nas.
Zahvaljujući facilitatoru Aleksandri i timu na divnim uputstvima i savetima o tome kako odgajati zdrave, srećne i uspešne ljude! Savet koji mi se najviše dopao bio je da grlimo i ljubimo našu decu što je više moguće dok možemo, dok su mali. Srećno, dragi roditelji i staratelji! Nema važnije uloge u životu od odgajanja deteta jer deca su oni koji nas čine pravim ljudima.
Sa željom da podrže sve pojedince koji utiču na rani razvoj deteta, Fondacija Novaka Đokovića sprovodi program "Podrška, NE perfekcija" od 2017. godine, koji okuplja roditelje i staratelje koji se dobro razumeju jer imaju slične svakodnevne izazove. U okviru 10 radionica koje vode obučeni facilitatori, učesnici se bave temama vezanim za odgajanje dece mlađe od 6 godina, razmenjuju iskustva, obogaćuju svoje znanje o roditeljstvu i razvijaju mrežu međusobne podrške. U saradnji sa našim partnerima, Generali Osiguranje Srbija i The Human Safety Net, Fondacija će proširiti uticaj programa "Podrška, NE perfekcija" na još 2.200 roditelja i skoro 4.400 dece širom Srbije u naredne tri godine otvaranjem Centara za roditelje u 15 različitih gradova.
